Чланци

Burzitis

Burze su kesice ispunjene tečnošću koje deluju kao jastučići između kostiju, tetiva, zglobova i mišića. Ima ih mnogo u telu a uloga im je da amortizuju i podmazuju tačke između kostiju, tetiva i mišića oko zglobova. Burze su obložene sinovijalnim ćelijama. Sinovijalne ćelije luče tečnost koja takođe smanjuje trenje između tkiva. Ovi amortizeri i lubrikanti omogućavaju lako pokretanje zglobova.

Burzitis predstavlja zapaljenje burze. Kao i pri svakom zapaljenju, i u burzitisu se povećava količina tečnosti i stvara se otok i jaka bol pri kretanju.
Progledaj ceo članak

Bol u skočnom zglobu

Skočni zglob je složeni zglob u čijem zglobljavanju učestvuju tri kosti. Formiraju ga golenjača, lišnjača i skočna kost . Na donjem okrajku golenjače se nalazi unutrašnji zglob, dok se na donjem okrajku lišnjače nalazi spoljšnji zglob. Ove kosti povezane su nizom ligamenata. Skočni zglob omogućava da se stopalo savije nagore i nadole kao i sa jedne na drugu stranu. Skočni zglob je veoma važan zglob jer pre svega nosi težinu čitavog tela. Funkcionalnost i elastičnost skočnom zglobu daje spoljašnji zglob, dok mu stabilnost pruža unutrašnji zglob zajedno sa deltoidnim ligamentom.

Progledaj ceo članak

Bol u laktu

Lakat je složeni zglob u čijem zglobljavanju učestvuju tri kosti: ramena kost (humerus), žbica i lakatna kost. Sve kosti koje učestvuju u zglobljavanju su prekrivene hrskavicom. Oko zgloba se nalazi zglobna čaura a u samom zglobu se nalaze nekoliko burzi koje smanjuju trenje prilikom pokreta. Zglobne veze (ligamenti) koji okružuju zglob imaju ulogu stabilizatora. U ovom zglobu su mogući pokreti savijanja, opružanja i rotacijski pokreti izvrtanja i uvrtanja.

Sa zadnje strane zgloba lakta, prolazi lakatni nerv koji inerviše mišiće malog prsta i polovinu mišića domalog prsta i omogućava njihovo pokretanje. Zbog te pozicije, povrede zgloba lakta mogu da poremete pokrete malog i domalog prsta zbog mogućeg oštećenja nerva.
Progledaj ceo članak

Reumatske bolesti

Reumatske bolesti su najčešće hroničnog toka i uglavnom ne ugrožavaju život direktno, ali smanjuju kvalitet života i radnu sposobnost, pa pored zdravstvenog imaju i socio-ekonomski značaj.

Za sada ne postoji jedinstvena podela reumatskih bolesti obzirom da je uzrok uglavnom nepoznat i način nastanka često nedovoljno razjašnjen. Smatra se da se osobe rode sa genetskom sklonošću koja se ispoljava nakon dejstva nekog faktora iz spoljašnje sredine (stres, virusne infekcije, loše navike u ishrani, višak kilograma…)
Progledaj ceo članak